BICIKLIZAM I BICIKLISTIČKA TAKMIČENJA

Kad pomenemo reč biciklizam mislimo na prvom mestu na biciklistička takmičenja, koja su stara koliko i sam bicikl. Već samo nakon par godina od patentiranja prvog bicikla počelo se sa organizacijom takmičenja. Prvi biciklistička trka održala se u severoafričkom gradu Amiens, sa dužinom od 500 metara.

Vremenom trase su se produžavale... Prva daljinska trka od Pariz – Rouen, odvijala se 1869 godine i iznosila je 130 kilometara, da bi se već nakon 11 godina organizovala trka preko Alpi, Pariz – Milan – Pariz. Verovatno najduža je bila Pariz – Brest – Pariz, sa dužinom od 1196 km, a koju su biciklisti morali da pređu bez stajanja. Od svog nastanka pa do današnjih dana biciklizam se puno promenio... kvalitet bicikala, metodi treninga, taktika... Bicikli su lakši, vozači se za takmičenja ozbiljno pripremaju,a njihova ishrana je strogo regulisana i isplanirana. Dani kada su u toku Ture de France takmičari ispijali pivo su davno za nama. Dešava se da se u poslednjoj etapi kada je pobednik već odlučen otvori šampanjac, koji ima više ceremonijalni značaj....

Ono što se u biciklizmu ne menja je nekorektno ponašanje nekih vozača. 1904 godine bio je diskvalifikovan Maurice Garin, zato što ga je prateće vozilo „izguralo“ na uzbrdici. Konkurenti su međusobno bušili gume, sipali u majice svrbljivi prašak, a nekad su tome doprineli i posmatrači koji napadali suparniškog vozača kako bi pomogli svom ljubimcu.

DOPING U BICIKLIZMU

Naredna tema nažalost prati svaki profesionalni sport, pa mu ni biciklizam nije imun.. reč je o dopingu. Tešo je naći neki sport koji poslednjih godina nije toliko često dovođen u vezu sa dopingom kao što je biciklizam. U želji za ostvarivanjem što boljih rezultata, neki takmičari pribegavaju svim legalnim i nelegalnim sredstvima kako bi postigli željeni cilj. Pri tome im je totalno svejedno da na taj način uništavaju zdravlje i stavljaju svoj život na kocku. Ni danas takmičenja u ovom sportu ne mogu proći bez incidenata... Samo u poslednjih nekoliko godina sa ovim problemom su se suočavali najveći biciklistički asovi : Jan Urlich i Contador. Sve je verovatno šokiralo i priznanje Lensa Armstronga o korišćenju dopinga tokom svoje sportske karijere.

To sve govori protiv pojedinaca ali ne i protiv sporta u celini... Biciklizam je i dalje popularan i privlači stotine hiljada posmatrača koji svake godine opsedaju francuske ili italijanske uice za vreme trajanja Toure de France ili Giro di Italia.

TIMSKI RAD

Jednim od najvažnijih faktora svake profesionalne trke je timski rad. Gotovo je ne moguće da bi jednu etapnu trku pobedio „usamljeni“ vozač bez pomoći ostalih članova tima, koji svojim telima prave zavetrinu kako bi pojedincu omogućili da sačuva snagu za finiš.

ETAPNA TAKMIČENJA

Kod etapnih takmičenja takmičari se bore za pobedu i vreme u savakoj od pojedinih etapa... Pojedina vremena koja je vozač ostvario se sabiraju, a pobeđuje onaj koji je zadanu trasu prešao za najkraće vreme. Svaki od timova ima svoju taktiku... Neki se specijalizuju na brze sprinterske finiše, dok se drugi orijentišu na izdržljivost i trke sa visokim usponima. Mnogi biciklisti međutim imaju zadatak da pomognu lideru svoga tima, tako da su nekada bez razloga kritikovani zbog slabijeg plasmana. Pored toga što je biciklizam je za profesionalne vozače fizički izuzetno naporan, ni sa mentalne strane nije to ništa bolje. U toku etapnih takmičenja uvek se spava u drugom hotelu, što je za mnoge teško prilagodljivo, a u čitavom tom haosu moraju se naći vremena za odmor i regeneraciju. Međutim svaki od njih ima neki“svoj recept“ koji mu pomaže kako bi takve situacije što bolje podnosio. Postoji jedna stvar sa kojom se svi slažu a to je da ne treba misliti na trku narednog dana... jer kako kažu „kad se drugi dan probudite, imate osećaj da ste vozili bicikl celu noć.“

NAJPOZNATIJA ETAPNA TAKMIČENJA

Za biciklizam se kaže da je jedini sport gde sportisti idu kod gledalaca. Etapne trke prolaze kroz gradove, sela , pored kuća i tržnih centara, gotovo svugde tamo gde su ljudi. Neki od ovih etapnih takmičenja imaju dugu i slavnu tradiciju na pr. Pariz – Roubaix, Toure de France, Vuelta, Giro....

Najveći profesionalna etapna takmičenja vtore seriju Pro-Tour koju organizuje Međunarodni biciklistički savez. Prema rezultatima postignutim u pojedinim etapnim takmičenjima, učesnicima se sabiraju bodovi.

BRDSKI BICIKLIZAM

Drumski biciklizam je nejstarija biciklistička disciplina, ali ne i jedina. Polovinom sedamdesetih godina prošlog veka pojavili su se brdski bicikli i za kratko vreme stekli veliku popularnost na celom svetu.

Kao godina „rođenja “ brdskog biciklizma smatra se 1976 godina. Pioniri u ovome sportu spuštali su se kamenitim obroncima planine Mount Tamalpais na biciklama firme Schwinn Cruiser. Cruiseri su bili mnogo čvrći i imali šire gume nego ostali bicikli tog vremena, tako da su idealno odgovarali za vožnju po takvom terenu.

Predstavljali su pravu revoluciju u biciklistižkoj industriji jer je do tada postojao samo jedan tip bicikla: drumski bicikl. Danas se u izradi ovog tipa bicikla otišlo tako daleko da predstavljaju posebnu kategoriju i specijalizovanu proizvodnju.

Iako je brdski biciklizam mlada sportska disciplina za ovih par dcenija prošla je dinamičnim razvojem. U okviru nje razlikujemo:

Najpopularnija disciplina brdskog biciklizma je cross-country. Od 1996 godine je i zvanična olimpijska disciplina. Vozi se na stazi dužine od 4.5 do 6 km pri čemu površina pod asvaltom ne sme da bude duža od 10 % celokupne dužine staze. Sama staza je tako koncipirana da se teški delovi mogu savladati bez potrebe da se ustaje sa bicikla, suprotno od toga kako je kod cyklo-krossa.

Downhill se vozi po ograničenim stazama. Biciklista ima samo jedan cilj a to da što pre dođe do cilja. Pri tome dolazi do brzina i od 80 km na sat, tako da vozač mora da bude izuzetno spretan i da na startu ostavi svoj razum. Ovakvi bicikli su znatno teži od ostalih brdskih bicikala i kreću se od 18 do 22 kg, a koriste 9 brzina.

CYKLOKROS

Cyklokrosevi se organizuju u zimskim uslovima a održavaju se na šumskim stazama i blatnjavim putevima. Staze su kraće, svega nekoliko kilometara, al su ekstremno teške i strme, tako da vozač mora sići sa bicikla i nositi ga na leđima

TOPlist